in

Zagorac: Iz Partizana odlazim sa malo trofeja, ali ponosan

Gotov je mandat Radeta Zagorca u Partizanu. Kapiten crno-belih napušta Humsku, a u razgovoru za Sport klub osvrće se na sve što je doživeo u crno-belom dresu.”Iz Partizana odlazim bogatiji za važno iskustvo koje nema svako priliku da stekne. Celog sebe sam dao za uspeh ovog tima, a u sklopu svojih trenutnih mogućnosti. Mislim da je krajnji ishod važan samo do jedne mere, a da je sam proces posvećenosti, upornosti, spremnosti da se primi udarac, pa da se ponovo stane na crtu jačima i boljima nešto što je mnogo važnije. Iz Partizana odlazim sa malo trofeja, ali ponosan i čistog obraza. Što se tiče samog rastanka sa klubom, kada sam dolazio nisam mogao da pretpostavim koliko ću ostati, ali sam znao da će mi biti poptuno jasno kada dođe trenutak za odlazak“, rekao je Zagorac.Stigao je Zagorac u verovatno najtežem trenutku za klub iz Humske.”Kada sam dolazio u Partizan, došao sam sa namerom da pomognem da se klub vrati u takmičenje u kojem mislim da pripada. Neke šanse su propuštene, do nekih nije ni došlo usled drugih razloga. Jedino žalim za neuspehom u tri sezone u kojima smo imali šansu da Evroligu izborimo na terenu. Sada je Partizan drugim zaslugama, zahvaljujući veličini kluba i armiji navijača to izborio, što mislim da je dobra stvar, ukoliko joj se bude pristupilo na pravilan i skroman način, a verujem i nadam se da će tako i biti“.Za četiri godine osvojio je tri trofeja. Dva Kupa Koraća i Superkup ABA lige.”Klub koji sam zatekao i klub iz kog odlazim je za četiri godine značajno napredovao u mnogim stvarima. Ja sam imao malo otežavajucu okolnost da sam za četiri sezone promenio šest različitih trenera, pa je i kontinuitet uloge, mirnoća na treninzima koja se kasnije oslikava i na utakmice, bila dosta veliki izazov. Mislim da je još nekoliko mladih igrača platilo tu cenu za vreme mog boravka. Znao sam sa kakvim očekivanjima dolazim, pa smatram da nisam dovoljno emocionalno inteligentno pristupao zahtevima i pritisku. Moj odnos prema klubu je bio i teg za vratom kojeg sam tek ponekad uspevao da se rešim. Ipak, ni za tim ne žalim, jer je uvek bilo iskreno i kada je bilo teško i kada je bilo lepo“.