in

Miloš Dimić: Sportisti igraju paralelno po tri, četiri takmičenja i nekad im je svega preko glave

Igračku karijeru gradio je u FMP –u, Voriorsima, Radničkom, Vršcu, Igokei, Borcu…Priseća se Miloš Dimić da je prvu šansu u seniorskom timu dobio kod Milovana Stepandića Stepija. Kasnije je igrao i u Čačku, nakon povrede, i za polusezonu odigrao toliko utakmica koliko se prosečno odigra tokom cele godine. Dovoljno je iskusan da razume kolege košarkaše kada, zbog zamora materijala, ne mogu da se odazovu baš na sve pozive.Poslednju takmičarsku godinu odradio je u Vršcu.„Iza nas je ostala dobra sezona. Svi klubovi KLS – a, na početku sezone, kao cilj imaju opstanak, a posle sledi nadogradnja i nešto više ambicije. Bili smo u sredini tabele, onda nam se trener razboleo pa je zbog opuštanja Vršac izborio opstanak u ligi“, kaže košarkaš Miloš Dimić.Vršac je grad košarke. Da li klub može da se vrati na nivo nekadašnjeg KK Hemofarm?„Teško, kao i u celoj zemlji i košarka u Vršcu ima problem sa finansijama. Naročito sada kada je OFK Vršac ušao u Prvu ligu Srbije, više će se ulagati u fudbal“.Da li ostajete u klubu?„Otvoreno pitanje. Vršac mi je kao druga kuća. Malo mi je dosadilo pečalbarstvo, ipak, najlepše je kod kuće“.Sve je nekako povezano i sa gradom na Moravi?„Ne može se bez Čačka. Svojevremeno, nakon povrede na poziv Raška Bojića i Marka Ivanovića stigao sam u Borac. Sećam se 3. januara odigrao sam prvu utakmicu i za polusezonu odigrao praktično utakmica koliko se igra tokom jedne godine. Borac je igrao KLS i ABA 2 ligu“.Da li ste tada osećali premor nakon toliko utakmica? Vi sigurno razumete kolege košarkaše kada se ne odazovu na sve pozive?„Košarka počinje da se trenira iz ljubavi. Sada veoma rano, neka deca sa pet, šest godina. Prolaze godine i košarka postaje profesija koja iziskuje profesionalne obaveze. Vremenom dolazi do zamora materijala, kako tela, tako i psihe. Igrači igraju po tri, četiri takmičenja paralelno i nekad im je svega preko glave. Željni su odmora. Teško je porediti neka stara vremena sa današnjim. Razumem kolege, i oni su ljudi, možda željni porodice, mora, letovanja…“, zaključuje Miloš Dimić koji će u četvrtak biti gost u Mozzartovom “Humanitarnom tiketu u podne”.PIŠE: Đurđe MEČANINdjurdje.mečanin@mozzartbet.com