in

Đinobili, više od legende – odmah u Kući slavnih, njegov uspeh prevazilazi NBA

Legenda ekspresno stigla do kuće slavnih.

Manu Đinobili je jedan od najjedinstvenijih igrača koji su ikada igrali u NBA ligi, a stigla je potvrda u vidu ulaska u Kuću slavnih koji ga čeka ove godine i to odmah posle prve nominacije što je raritet. Njegov stil i posvećenost igri dodali su poseban šmek ligi. Ako ništa drugo, Manu je doneo „Euro step“, popularni ukršteni korak u veliku ligu i zauvek promenio igru.

Ali bio je mnogo više od toga.

Sa jednom od najsjajnijih karijera svih vremena, Manu Đinobili je jedan od samo dvojice igrača koji su osvojili NBA titulu, titulu Evrolige i zlatnu olimpijsku medalju. Kao član San Antonio Sparsa, osvojio je četiri NBA prstena zajedno sa Timom Dankanom i Tonijem Parkerom, što ih čini jednim od najboljih trojaca u istoriji NBA lige.

Kao vojnik Sparsa, odlučio je da se povuče u trenutku kada je još uvek mogao da igra na osnovu ugovora kako bi timu očistio prostor u budžetu.

Stil, srce i strast koje je unosio u svaki trenutak koji je proveo na terenu ne mogu se potceniti.

Manu Đinobili je rođen u Baja Blanki u Argentini, gde je njegov otac trenirao košarku. Zajedno sa svojom braćom Leandrom i Sebastijanom, Đinobilijima je sport postao njihov zaštitni znak.

Manu je počeo da igra profesionalno 1995. godine u Argentini za Andino Sport klub iz La Riohe. Kasnije je prešao da igra u ekipu iz rodnog grada do 1998. godine.

Evropska dominacija

Na početku sezone 1998-99, Đinobili odlazi u Italiju u ekipu Ređo Kalabrije. Na kraju te sezone ga San Antonio bira sa 57. pozicije, ali ostaje u Evropi i prelai u Kinder iz Bolonje gde je osvojio titulu u Italiji, Evroligu 2001, dva Kupa Italije i nagradu MVP Evrolige.

Vrhunac karijere pred odlaska u Ameriku bilo je 2. mesto sa Argentincim do 2. mesta u Indijanopolisu i poraza u finalu od reprezentacije tadašnje Jugoslavije.

Početak dinastije Sparsa i olimpijsko zlato

Đinobili je na početku sezone 2002/2003 konačno obukao dres Sparsa i debitovao, počevši polako zbog povrede, ali je dobijao na značaju tokom cele sezone pošto je u martu postao ruki meseca Zapadne konferencije i proglašen je u drugi tim rukija na kraju sezone.

U plej-ofu je dobijao sve veću minutažu i na kraju sa ekipom osvojio svoju prvu titulu, drugu u istoriji kluba, a u Argentini je bio proglašen za sportistu godine.

Sledeći veliki uspeh je usledio sa reprezentacijom.

Manu je predvodio Argentinu kao najbolji strelac i skakač do zlatne medalje na Letnjim olimpijskim igrama u Atini, čime je njegova zemlja bila jedina ekipa osim Sjedinjenih Država koja je osvojila zlatnu medalju u poslednjih šesnaest godina.

Prvi nastup na ol-staru je izborio već sledeće sezone. Nastavio je svoju igru dostojnu šampion u plej-of sa prosečno 20,8 poena po utakmici i 5,8 skokova dok su Sparsi pobedili u velikom finalu od Detroita u sedam utakmica. Bio je kandidat za MVP-a, ali je izgubio za jedan glas od Tima Dankana.

Dva velika finala sa Majamijem

Sledeće sezone je kao igrač sa klupe došao do nove titule nakon finala sa Klivlendom, a 2008. uspeva da donese bronzu Argentini na Olimpijskim igrama u Pekingu.

Nakon slabe sezone zbog povrede, Manu je završio sezonu 2010/2011 na osmom mestu na listi za MVP NBA lige, po drugi put je izabran za NBA Ol-star.

San Antonio je do nove titue došao 2013. kad su ponovo bili bolje od Lebrona Džejmsa ovoga puta u Majamiju osvetivši im se za poraz godinu dana ranije.

Zajedno sa Timom Dankanom i Tonijem Parkerom, trojac je osvojio svoju četvrtu titulu, nazvanu „najslađom“.

Foto: EPA/LARRY W. SMITH

Manuovi rekordi

U 2016, Manu je odigrao svoju 900. NBA utakmicu samo da bi dve nedelje kasnije zadobio povredu testisa protiv Nju Orleans Pelikansa koji su izbacili Argentinca mesec dana van terena.

Dana 9. novembra 2016, Đinobili se pridružio Rašard Luisu kao jedini izabranik drugog kola drafta u istoriji NBA koji je postigao 13.000 poena u karijeri i postigao najmanje 1.300 trojki.

A onda je, naravno, bio vrhunac karijere u polufinalu Zapadne konferencije 2017.

Protiv Golden Stejt Voriorsa, Manu je postao prvi igrač sa 39 godina koji je postigao 20 ili više poena sa klupe u plej-of utakmici od kada je zabeležena ta statistika.

Pre sezone 2017/2018, Manu je napunio 40 godina, što mu je otvorilo brojna prva mesta. U uzastopnim utakmicama u januaru 2018. postigao je 21 odnosno 26 poena, što ga čini prvim četrdesetogodišnjaku u istoriji NBA koji je postigao 20 ili više poena dok je ulazio sa klupe.

U martu te sezone, Đinobili je nadmašio 1.388 ukradenih lopti Dejvida Robinsona da bi postao lider Spursa u ukradenim lopti, na kraju je zabeležio 1.392 za svoju karijeru.

U postsezoni je odigrao svoju 218. utakmicu plej-ofa, prešao je Šakila O’Nila i dospeo na peto mesto svih vremena. Istovremeno, nadmašio je Redžija Milera i zauzeo treće mesto svih vremena u ostvarenim trojkama tokom postsezone.

Posle sezone 2017-18 i nakon dugog razmišljanja, Manu Đinobili je odlučio da je pravo vreme da se povuče.

A 28. marta 2019. San Antonio Sparsi su se povukli dres sa brojem 20 i dodali Đinobilija na svodove dvorane odmah pored Tima Dankana, njegovog saigrača tokom cele NBA karijere.

Đinobili nije otišao, još uvek ode na utakmice svog kluba.

BONUS VIDEO Igrač Albe provocirao navijače Zvezde pa dobio tehničku

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram