Zvezdine teške odluke u mesecima bez Evrope: Između Lige šampiona i ozbiljne rekonstrukcije

(Od izveštača iz Monaka)Iza ovogodišnje evropske odiseje Crvene zvezde kao jedina pozitiva svetle domaći trijumfi nad šampionima Mađarske i Turske. Ostalo je za zaborav, nešto između neuspeha koji je jednog dana morao da dođe i debakla o kome govore samo četiri osvojena UEFA boda što je ispod standarda koji je klub sa Marakane postavio prethodnih sezona. Osećali su mučninu navijači Crvene zvezde tokom duela sa Monakom, jer je tim sastavljen od prekljanih boraca sa međunarodne scene kolabirao posle kiksa kapitena Milana Borjana i više nije smogao snage da vrati puls… Prisutna publika na stadionu “Luj Drugi” videla je hronična oboljenja sa evropskih gostovanja, poroznost odbrane, sistemske i taktičke greške, neproduktivnost i nekonstantnost na suparničkoj polovini, deficit na ključnim pozicijama u timu i jedinu olakšavajuću okolnost za mladog trenera Miloša Milojevića – igrače van prirodnih pozicija. Videla je da Monako u odmeravanju snaga sa Crvenom zvezdom izgleda kao tim sveta i da može da postigne pogodak kada god poželi.Kada govorimo o njegovom delu odgovornosti pošteno je reći, sudeći po odnosu snaga između Crvene zvezde i Monaka, da je Zvezdin trener birao između dva zla. I da se odlučio i pored imperativa pobede da sačeka rivala u plitkoj zoni, uzda se u neke vanzemljske sile, sreću i splet okolnosti, verovatno bi ponovo izgubio. Da bi se neki meč, narodski rečeno, pobedio na „guzove“ potrebno je da ima energiju koja prevazilazi realan kvalitet i homogenost grupe.Zvezda je upravo na tu kartu radila ozbiljan posao u trenerskoj eri Vladana Milojevića, donekle i Dejana Stankovića. Kada bes izazvan eliminacijom iz Lige Evrope prestane, sigurno će na najvećem srpskom stadionu konstatovati da trenutno imaju heterogen tim. I kada nije išlo u nekom ranijem periodu Crvenna zvezda je znala da napravi salto mortale u toku jedne utakmice, jer je imala oko Tigra u liku i delu Milana Rodića, refleks mungosa kapitena Milana Borjana, ujed zmije Aleksandra Kataija i Mirka Ivanića. Pomenuta četvorica igrača uzeta su kao primer, jer odslikavaju jedan vrlo, vrlo uspešan period. Ostali na stadionu Luj Drugi nisu imali takmičarski pogled, niti ambiciju da idu preko granice bola u sudarima sa bržim i fizičkim jačim rivalom. A to je za evropske utakmice porozno.Sa opasnim defektom Miloš Milojević se odlučio da iskoči iz šablona, stavi sve karte u napad i nada se u pozitvu. Pogrešio je, ali u konačnom zbiru ta utakmica u Monaku i nije toliko bitna. Sturčnjak afirmisan u Švedskoj vratio se na Marakanu kada se jedna ekipa pocepala posle dvomeča sa Makabijem iz Haife kao kineska patika kupljena na beogradskom buvljaku početkom devedesetih. I Miloš Milojević nije uspeo da je – i pored povremenih uspeha – zalepi. To je njegov ozbiljan greh i propust, iako se činilo da će mu neke pobede u finišu mečeva Mozzart Bet Superlige predstavljati prekretnicu.ZVEZDINA EKIPA DELUJE KAO DRŽAVNO PREDUZEĆE SEDAMDESETIH GODINADozvolio je da pojedincima upadnu u kolotečinu zaposlenika državnih kolektiva iz sedamdesetih godina koji na posao i ozbiljne šanse na evropskim gostovanjima gledaju kao na jedan sasvim običan dan. I sasvim je normalno što je izdanje u Monaku, pre toga u Trabzonu (samo donekle u Budimpešti) aktiviralo priče o neophodnosti transfuzije i ubacivanju sveže krvi u organizam ovog tima. Bez obzira na posledice. Neko će to reći da je u pitanju opšte mesto i mit o podmlađivanju, ali Zvezdina budućnost posle Monaka i završetka evropske priče je krajnje rizična. I neizvesna.Navijači se time odavno ne zadovoljavaju, ali osvajanje titule prvaka u Mozzart Bet Superligi na Marakani su predstavili kao svoj Kosovski Boj, Gazimestan, prioritet svih prioriteta, polaznu tačku za dalji napredak. Pehar namenjen prvaku Srbije doneo bi Crvenoj zvezdi zaradu od 25.000.000 evra, što je u uslovima ovakvog poslovanja džek pot veći nego da je dobijen Monako i produžen evropski put.Zvezda trenutno ima sedam bodova više od večitog rivala, verovatno dva derbija na domaćem bunjištu i dobru, ali ne bezbrižnu situaciju. Previše promena za drugi deo sezone dovele bi do opasnog rizika, osim u jednoj situaciji – da naredni prelazni rok bude odrađen perfektno.ZENIT U BRAGI I PAD NA STENE U MONAKU, NEDOSTATAK FIZIKE I POTENCIJALNI TURIZAMOCENE – ZVEZDA: Milojević pomislio da je Kanga Verati i odveo tim u katastrofu! Borjanov najslabiji mečGledajući papir Crvena zvezda u ovom trenutku ima preglomazan igrački kadar, sa nosiocima igre koji su blindirani dugogodišnjim ugovorima. Tamo negde na zapadu ili baš ovom Monaku to bi se rešavalo po kratkom postupku, ali Crvena zvezda je speficičan klub koji prosto mora da živi od prošlosti i starih zasluga, jer emocije nekada nadvladaju razum. Velika grupa igrača koja je doživela brodolom u Monaku donela je mnogo toga Crvenoj zvezdi, stigla do osmine finala Liga Evrope, što je bio možda njihov dodir sa zenitom. Završilo se padom na glavu na stene francuske rivijere. Pitanje je ko od njih može da se resetuje i igra ponovo do koske kao u Pragu 2017. godine ili u Bragi pre samo 11 meseci.Da ne govorimo o strateškim greškama i činjenici da Crvena zvezda ima samo jednog upotrebljivog špica. Ako bi osvojila titulu i igrala u Ligi šampiona, Zvezda bi morala da bude drugačije selektirana. Sa nešto mlađim kadrom i fizički potentnijom ekipom o čemu je sasvim slučajno progovorio bivši pomoćnik Dejana Stankovića, Vladimir Radenković u studiju Lige šampiona na pitanje o tome da li Kanga i Ivanić mogu i dalje zajedno da igraju. “Mogu, ali ostatak tima mora da bude napunjen fizički i atletski potentnim igračima, sa kojima će se oni osećati sigurnije i moći da dođu do izražaja. Ja sam i dalje ubeđen da Crvena zvezda u dogledno vreme može da ima jedan od najmodernijih timova u istoriji. Primera radi, u omladinskoj školi ima dvojicu bisera. Govorimo o braći Mituljikić. Postoje igrači koji možda nisu za Prvu Ligu Srbije, ali jesu za Ligu šampiona. Takvi su Mituljikići. Verujem da Zvezda čeka pravi trenutak da ih gurne u vatru, možda već u junu“, poručio je Radenković.Ima u omladinskoj školi još igrača, možda i previše, počev od Mijatovića, Lekovića, Stankovića, Šljivića, Kneževića. I teško da će svi dobiti šansu u kontinuitetu, usled sezone koja je okarakterisana kao najvažnija u istoriji.Mogu na Marakani da sede mirno i čekaju da ovaj tim donese Ligu šampiona. Ali onda postoji bojazan da se sledeća sezona pretvori u sportski turizam. Postoji i druga krajnost i neizvesnost, da se krene u podmlađivanje i rekonstrukciju. Ali onda možda Lige šampiona ne bude. Vreme teških odluka i neizvesnosti.