SrbijaSport
Tokom jedne fudbalske godine stane mnogo uspeha, pobeda, razočarenja i poraza, višemesečnih pauza i tihovanja, a na koncu, računaju se samo trenuci u kojima je jedan tim bolji od drugog.
1. Zvezda šampion, bez evropskog priznanja
Crvena zvezda je u prethodnoj godini osvojila 33. titulu šampiona države, odnosno peti uzastopni pehar namenjen prvaku Srbije, a uz to drugi put zaredom postala je prvak u državnom kup takmičenju.
Pobede i ravno 100 bodova u domaćem šampionatu Zvezdu su poslali u kvalifikacije za Ligu šampiona gde je u prva dva kola bila slobodna, a u trećem bila bolja od Pjunika ukupnim rezultatom 7:0 (5:0, 2:0).
U plej-of rundi crveno-beli su poraženi od Makabi Haife rezultatom 5:4 (3:2, 2:2).
Nakon poraza došlo je i do promene trenera, Dejan Stanković je 26. avgusta otišao sa mesta šefa stuke, a nasledio ga je Miloš Milojević.
Neuspešni pohod ka Ligi šampiona rezultirao je igranjem u Ligi Evrope u kome se crveno-beli nisu proslavili.
Naime, bilo je izglednih prilika da crveno-beli “prezime” u Evropi, ali u šest utakmica Zvezda je osvojila samo šest bodova i zauzela poslednje mesto u Grupi H, što nije bilo dovoljno ni za Ligu konferencije.
Međutim, pred mundijalsku pauzu Zvezda je u domaćoj ligi imala 10 bodova više od drugoplasiranog Partizana i u nastavku Superlige Srbije fudbaleri crveno-belih biće rasterećeniji u odnosu nad “večitim rivalom”.
2. Partizan bolji od Kelna i lošiji od Sremske Mitrovice
Jednim pojmom bi mogla da se okarakteriše prethodna godina kada je reč o fudbalskom klubu Partizan – turbulentno.
Tekuću sezonu crno-beli počeli su uz trenersku palicu Ilije Stolice koji je na mestu šefa stručnog štaba bio oko šest meseci, jer je nakon serije loših rezultata smenjen sa mesta glavnog trenera prvog tima.
Nenametljivi Gordan Petrić pojavio se poput spasioca posrnulog Partizana. Rezultati su pokazali da je nekadašnji defanzivac postao heroj crno-belih.
No, nije sve tako ružičastvo. Verovatno će mnogim navijačima Partizana ostati upamćen rolerkoster u samo osam dana.
Prvo su eliminisani u šesnestini finala Kupa Srbije, nakon nerešenog rezultata i serije penala, od Radničkog iz Sremske Mitrovice, a zatim u Ligi konferencije su savladali favorizovani Keln.
I ponovili su trijumf u Beogradu nad nemačkom ekipom u revanš utakmici grupne faze pomenutog takmičenja.
Zahvaljujući dobrim igrama u trećem po rangu nadmetanja u Evropi za klubove, Partizan je stigao do eliminacione faze i biće jedini predstavnik Srbije u evropskim takmičenjima na proleće.
3. TSC Arena
Jedna od kolona u igri asocijacije kviza Slagalica u poljima – fudbal, Srbija, lopta, navijači, mogla bi biti – livada.
Stadioni širom države oslikavaju stanje u domaćem fudbalu, ali i prošla vremena, jer se godinama nemar nagomilavao, a nisu se izdvajala novčana sredstva u to da pojedine fudbalske arene budu renovirane.
Jedan od svetlih primera dobrog ulaganja i razvoja mladih fudbalera u Srbiji predstavlja TSC iz Bačke Topole.
Bez obzira na to što je fudbalski stadion u Bačkoj Topoli otvoren 2021. godine, može se reći da je upravo TSC arena jedan od lajtmotiva u prethodnoj godini za srpski fudbal.
Prvi put su fudbaleri sa krajnjeg severa Srbije odigrali sve utakmice u kojima su domaćini, na novom, najmodernijem stadionu u državi.
Po uzoru na velelepne stadione širom Evrope, fudbalska arena u Bačkoj Topoli izgleda zaista moderno, s tim što je kapacitet 4.500 sedećih mesta.
Prema Uefinim standardima, ovaj stadion je kategorije “tri”, što znači da se na njemu mogu odigravati međunarodne utakmice.
Pored fudbalskih utakmica, na stadionu se mogu održavati i druga sportska dešavanja.
U sklopu stadiona nalazi se i hotel sa 45 soba, restoran, fitnes centar i muzej, ali i moderni skaj boksovi.
4. Miljakovac – “radnička klasa” među evropskim markizima
Fudbalski klub Miljakovac osnovan je 2020. godine s nadimkom “radnička klasa”.
Pored ideje fer-pleja uprava kluba na čelu sa poznatim humanitarcem Jovanom Simićem, promoviše humanitarni rad i društvenu odgovornost sportskog kolektiva.
Miljakovac je osvežio srpski fudbal, iako nastupa u najnižem rangu takmičenja.
Dopadljivim marketinškim pristupom skrenuo je pažnju na sebe za kratak vremenski period, a fudbaleri i klub bili su akteri mnogih društvenih dešavanja, poput primera radi humanitarne akcije u prikupljanju novčanih sredstava za lečenje nekadašnjeg Partizanovog golmana Radovana Radakovića.
Fudbalski savez Srbije kandidovao je Miljakovac za Uefinu nagradu u kategoriji “Najbolji evropski amaterski klub”.
Miljakovac je u prethodnoj godini bio deo saradnji sa inostranim klubovima, igrali su i međunarodne humanitarne utakmice, a takmičili su se i u novoosnovanom evropskom takmičenju za amatere “Feniks trofej”, u kojem se nadmeću sa klubovima iz još 9 zemalja Evrope.
5. Rikardo Gomes najbolji strelac Superlige Srbije
Napadač Partizana Rikardo Gomes u prethodnoj godini, odnosno sezoni zabeležio je u najjačem domaćem klupskom takmičenju 29 golova što ga čini najboljim strelcem Superlige Srbije.
Pet golova manje postigao je fudbaler Crvene zvezde Aleksandar Katai, dok je treći na listi strelaca prošle godine bio Mirko Ivanić sa 17 golova.
6. Srbija napreduje
Superliga Srbije 2021. godinu završila je na 16. mestu Uefine liste najboljih liga, a u godini za nama napredovala je za pet mesta i sada zauzima visoku 11. poziciju.
Naredne, 2023. godine Srbija će imati dva predstavnika u Ligi šampiona, zahvaljujući osiguranom 11. mestu na rang listi Uefe.
Šampion domaće lige direktno će ići u grupnu fazu najjačeg klupskog takmičenja Evrope, dok će se drugoplasirana ekipa preko kvalifikacija boriti da stigne do završnice najelitnijeg takmičenja.