SrbijaSport
/Od dopisnika Mozzart Sporta iz Bačke Topole/Dušan Tadić je svakako najzvučnije fudbalsko ime iz Bačke Topole i ujedno i prvi kapiten Orlova iz ovog mesta. Pre njega za reprezentaciju su igrali Nikola Žigić i Branko Bošković, međutim, malo je poznato da Bačka Topola može da se pohvali i značajnim brojem fudbalskih sudija. Od malo poznatih Ferenca Zeleia pa do Blaže Zubera i prvog koji je poneo oznaku FIFA, Zdravka Savića. Danas poznati instruktor suđenja i kontrolor, te i mentor mlađima, nekada je bio fudbaler. Po tada ustaljenoj praksi i nečemu što je bilo svakodnevnica, po okončanju karijere se bacio u sudijske vode. Pionir FK AIK iz Bačke Topole, fudbaler koji je prošao sve mlađe kategorije kluba, stigao je i do prvog tima sa kojim je odigrao zapaženih šest sezona u tada drugoj po rangu ligi SFRJ. Pamti se njegov pogodak u kupu protiv Crvene zvezde, koja je u Bačkoj Topoli slavila 4:2, 1982. godine.”Prošao sam sve selekcije tada FK Topola, koja se kasnije zvala FK AIK. Sa klubom sam igrao osam godina u Drugoj ligi zapad, tada SFRJ. Bila je to dobra generacija fudbalera, Laslo Lerinc, Zlatko Krmpotić, bivši reprezentativac i kapiten Crvene zvezde, Lukić, Ličinar, Agbaga, Orsag, Krivokapić, Bošković, Rekecki, Patarčić, Banjeglav. Tražili su me i drugi klubovi, Olimpija iz Ljubljane, sa Zvezdom sam i pregovarao. Ostao sam u Bačkoj Topoli. Danas je taj moj AIK prerastao u TSCi postao prepoznatljivo ime u srpskom fudbalu. Pri kraju karijere, na predlog čuvenog Blaže Zubera, kada sam birao između poziva trenera i sudije, odlučio sam se za ovaj drugi i tako stigao do grba FIFA“, navodi Savić u intervjuu za Mozzart Sport.Karijera fudbalskog sudije počinje za Zdravka Savića kao i svima drugima, na nižim ligama. Polako se probija sve do saveznog ranga i stiže da sudi i jednu sezonu međurepubličke lige, da bi vrhunac bio 1996. godine seminar za sudije na Kipru, gde Savić dobija grb FIFA nakon nepunih 11 godina bavljenja ovim pozivom.”Počeo sam sa suđenjem 1986. i odsudio sam 485 utakmica u svim rangovima jugoslovenskog fudbala. Stigao sam i da uhvatim jednu sezonu međurepubličke lige. Našu generaciju je zahvatio na žalost taj rat, baš kada smo stigli do vrha. Miroslav Radoman, Vidić iz Užica, Cvijović iz Crne Gore, Arsić i svi ostali divni ljudi i sudije te generacije, i ja, mi smo zaslužni što se fudbal igrao u tako teškoj situaciji. Dali smo svoj maksimum da se utakmice odigraju kako valja, ipak je fudbal bio rasterećenje za narod. Nije bilo lako na utakmicama, čulo se svašta sa tribina, ružne parole, a ti treba da sprovodiš fudbalska pravila. Uvek će mi ostati u sećanju utakmica Novi Pazar-Priština. Pamtiću je dok sam živ, i dan danas sam zahvalan ljudima iz kluba Novi Pazar. Tada su pokazali takvo ponašanje za primer. Sa mnom su sudili taj meč Dušan Mrakić i Marinko Cvetić, i njima mogu da budem zahvalan na ponašanju. Tada se videlo da je sport jači od svega, to je primer i siguran znak da sport nadjačava politiku. Moj vrhunac je bio na Kipru 1996. u Limasolu. FIFA je držala seminar gde sam zajedno sa Zoranom Arsićem i Slavko Radulovićem dobio oznaku međunarodnog sudije. Videli smo tu i Kolinu i Dijaz Vegu iz Španije, koji me posebno oduševio stavom i ponašanjem“, ističe Savić. Za svakog srpskog sudiju je svakako najveća poslastica večiti derbi. Naš sagovornik je bio akter četiri, od čega je na dva imao tu čast da deli pravdu. U 102. i 107. okršaju najvećih srpskih klubova, Crvene zvezde i Partizana. “Derbi je čast koja se pretvara u zadovoljstvo. To je javni ispit i praznik fudbala. Tehnički i izazovno je najlepše suditi Večiti derbi jer su oči javnosti uprte u igrače i to da se predstave u najboljem svetlu. Sudijama ne preostaje previše teških situacija, nekada je teže odsuditi obične utakmice nego večiti derbi. Bio sam svedok jednog Ramba Petkovića, Darka Kovačevića, svedok rađanja tada izuzetno talentovanog Dejana Stankovića, Damira Čakara, Dragana Ćirića maestra, Ivice Kralja…”.Zdravko Savić nosi i veliko iskustvo suđenja međunarodnih utakmica, na kojima je delio pravdu 23 puta i proputovao dobar deo Evrope. “Smatram uspehom da sam odsudio takav broj mečeva jer smo tada bili ograničeni od strane Evrope zbog ambijenta koji je stvoren i odnosa prema nama. Englez, Italijan, oni su išli svuda da sude. Mi odavde baš i ne. Ostaće mi u pamćenju utakmice Bugarska-Makedonija, bio sam i u Gruziji, više puta sudio mlađim selekcijama, sudio sam i kvalifikacije za UEFA kup u Turskoj (Altaj-Diošđer prim. aut.), i Intertototo kupa gde sam bio i u Estoniji”, navodi Savić.Nakon igračke stigao je i trenutak da se okonča i karijera fudbalskog sudije, ne i da se u potpunosti izbaci fudbal iz njegovog života. Savić ističe još jedan bitan momenat u svojoj karijeri koji mu znači, to je priznanje koje je dobio od strane kolega.”Imam zadovoljstvo da sam nosilac priznanja, mimo protokola, od strane prijatelja sudija. Dobio sam poklon u vidu zlatne pištaljke. Sa suđenjem sam prestao 2002. godine, u momentu svoje najveće zrelosti. Osetio sam da ne mogu da postignem one rezultate koji su bili od mene traženi i sa zadovoljstvom sam prepustio mesto mlađim kolegama i boljima od mene. Preveden sam u zvanje instruktora i posmatrača suđenja. Aktivni sam svedok i saučesnik u stavranju karijera Milorada Mažića, Maje Vujovića, Vasića, Srđana Jovanovića, Novaka Simovića. Član sam svih stručnih veća i dalje sam svoju energiju i znanja stavio na raspolaganje mlađim ljudima”.Poziv fudbalskog sudije svakako nije lak i zahteva dobru fizičku pripremu, poznavanje pravila ali i najtežu sposobnost, a to je balansiranje odnosa među akterima svake utakmice. Bačka Topola i danas može da se pohvali da njen savez, koji pokriva i susednu opštinu Mali Iđoš, dao značajan broj sudija u elitnom rangu domaćeg fudbala. “Posle svih ovih godina smatrao bih prazninom da nisam bio fudbalski sudija. Smatram da je suđenje uz sve loše stvari i neprijatnosti jedan častan i neophodan posao i primer da se mladi momci, a danas i devojke, ispune i budu u koristi fudbala. Ja sam bio prvi fudbalski sudija sa ovih prostora sa grbom FIFA, na ponos velikog Blaže Zubera, koji je to proizveo u meni. Mogu sa ponosom da kažem da sam danas predsednik Sudijske organizacije Bačka Topola-Mali Iđoš, gde danas imamo još troje nosilaca oznake FIFA. Jelena Banjeglav, danas međunarodni FIFA posmatrač suđenja za ženski fudbal, jedan Novak Simović i odnedavno na listi mahača Miloš Simović. Bačka Topola sa nizom mladih i talentovanih sudija danas ima i Danila Nikolića, za kojeg se nadamo da će prevazići sve nas zajedno”. Poznato je da su fudbalske sudije u privatnom životu ljudi sa drugim pozivima, bilo je i psihologa, ekonomista, a Zdravko Savić je kao i njegov engleski kolega Hauard Veb bio zaposlen u policiji. “Smatram sebe nekim izuzetkom, jer sam kao oficir policije u vremenu u kojem sam živeo i sa obavezama koje sam imao uspeo da se posvetim fudbalu. Sve ono što se dešavalo u zemlji, nosilo je i veću odgovornost i bilo je više zahteva nego što je uobičajeno.Ponavljam, živeli smo u takvom ambijentu gde je teško bilo i trenirati, a kamoli putovati po Evropi, što je bio tada poseban doživljaj”, navodi bivši fudbalski sudija.Za kraj, Savić se osvrće i ne nedavno okončano Svetsko prvenstvo u Kataru, gde je bodrio našu reprezentaciju.”Efekat kvalifikacionog ciklusa je postignut i naša zemlja se našla među 32 reprezentacije u Kataru. Uspeh, kao i neobavezna i imaginarna kategorija, nije postignut, ali poraz i neuspeh su sastavni delovi i najboljih namera. Prema tome, FSS i dalje doživljavam kao razvojnu i dobronamernu instituciju i našu reprezentaciju kao simbol najlepših želja i ostvarenja najboljih rezulata u skladu sa mogućnostima i vrednostima u tom trenutku. Sigurno niko nije otišao u Katar da se bruka i planirano izgubi. Ja verujem u naše stručnjake i naše igrače, stečena iskustva će im samo pomoći da nas sledeći put obraduju“, završava svoj razgovor Zdravko Savić.