in

Mračna strana Mundijala – hiljade stradalih, užasni uslovi i kupljeno prvenstvo

Teška priča koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

Mundijalska groznica ponovo trese planetu, a kako se bliži žreb usijanje je sve veće. Glamur Dohe, spektakularni stadioni, uzbudljivi baraži zbog kojih je porasla temperatura isčekivanja, podigli su na noge sve ljubitelje fudbala.

Ipak, iza svog tog glamura postoji i mračna strana priče i veliki broj ljudskih života položenih da bi se u Kataru sve spremilo za Svetsko prvenstvo.

Čitava priča počela je korupcionaškom aferom zahvaljujući kojom je i Katar postao domaćin.

Ceh je platio nekadašnji prvi čovek FIFA, Sep Blater, a videli smo i akcije policije i pravosuđa.

Sudovi u SAD i Švajcarskoj su učestvovali u dokazivanju korupcije, pa je u jednoj policijskoj akciji 2015. godine uhapšeno 11 osoba širom sveta: Džefri Veb sa Kajmanskih ostrva, koji je bio predsednik CONCACAF, njegov prethodnih Džek Vorner, pa Eugenio Figeredo, potpredsednik FIFA i predsednik Fudbalskog saveza Urugvaja, Eduardo Li član Izvršnog komiteta FIFA.

Svi su završili iza rešetaka 27. maja, a Blater je nekoliko dana nakon dobijenog petog mandata da vodi FIFA podneo ostavku 2. juna 2015. godine.  Novac je bio klučan faktor, a sumnjalo se da su kupovani glasovi kako bi ishod išao u korist Katara.

Katar je dobio više glasova od Južne Koreje, Japana, Australije i SAD, koje su pobedili u poslednjem krugu glasanja sa 14:8.

To je rezultiralo da po prvi put Svetsko prvenstvo ne gledamo u letnjem periodu već od 21. novembra do 18. decembra, pa će igrači u sred sezone otiči u Katar.

Tamo će na glamuroznim stadionima voditi bitku za titulu svetskog prvaka, ali iza svog tog glamura stoji veliki broj stradalih radnika.

Više od 6.500 radnika migranata iz Indije, Pakistana, Nepala, Bangladeša i Šri Lanke je umro u Kataru naveo je Gardijan u analizi prople godine.

Protest u Švajcarskoj zbog eksploatacije radnika, Foto: EPA/ENNIO LEANZA

Ovi podaci su dobijeni prikupljanjem od izvora u vladama, a papiri iz Indije, Bangladeša, Nepala i Šri Lanke pokazali su da je zabeleženo 5.927 smrtnih slučajeva radnika migranata od 2011. do 2020. Prema zasebnim podacima iz pakistanske ambasade u Kataru, preminula su još 824 pakistanska radnika između 2010. i 2020. godine, što je zastrašujuć podatak.

Pitanje je kakav je konačan broj jer cifre ne obuhvataju podatke o umrlima koji su došli iz još siromašnijih zemalja i predela, uključujući Filipine i Keniju, a ovo istraživanje nije obuhvatilo smrtne slučajeve do kojih je došlo u poslednjim mesecima 2020. godine.

„Podaci nisu kategorizovani prema zanimanju ili radnom mestu, ali je velika verovatnoća da su mnogi radnici bili zaposleni na ovim insfrastrukturnim projektima povodom Mundijala. Veoma veliki udeo radnika migranata koji su umrli od 2011. je bio u zemlji samo zato što je Katar osvojio pravo da bude domaćin Svetskog kupa“, rekao je povodom istraživanja Nik Mekgin, direktor organizacije „FairSquare Projects“, koja je specijalizovana za prava radnika u tom regionu.

Snimljen je i dokumentarni film „The Workers Cup“, odnosno Radnički kup, posvećen afričkim i azijskim migrantima koji su rizikovali živote zbog organizacije Svetskog prvenstva. Čak 1.6 miliona radnika je učestvovalo u spremanju objekata i infrastrukture za utakmice, autorska ekipa predstavila je život migranata u radnom logoru koji su opisali kao zatvor.

Postojali su kampovi u koje stane i 4.000 radnika, smešteni daleko od očiju javnosti, skriveni između autoputa i zabačene pustinje. Zahvaljujući tim anonimnim žrtvama modernog robovlasništva i kori hleba koju su hteli, FIFA će još jednom na TV-u prikazati glamur i sjaj koji će se brojati milijardama dolara.

BONUS VIDEO Dragan Stojković Piksi u Kataru na žrebu za Svetsko prvenstvo u Kataru

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram