in

Konopljanka izgubio dodir sa realnošću: Tvrdi da je poljska liga šesta u Evropi, a žali se na zaleđene terene i duge lopte

Konopljanka izgubio dodir sa realnošću: Tvrdi da je poljska liga šesta u Evropi, a žali se na zaleđene terene i duge lopte

Skoro godinu dana boravka u Krakoviji i podvučena crta. Ispod nje zaključak Jevhena Konopljanke koji izaziva debatu. Možda i podsmeh. Koliko je nervirao ljubitelje fudbala u prelaznim rokovima odugovlačenjem za koga će da potpiše, toliko ih je ukrajinski vezista zabrinuo izjavom koja, uz dužno poštovanje njegovih kvaliteta i lige u kojoj je trenutno, teško ima dodirnih tačaka sa istinom.Prvotimac Krakovije uverava da je Ekstraklasa baš – esktra. Da li zato što je on tamo ili što stvarno tako misli, tek svrstao ju je, prema snazi, odmah iz Premijer lige, La lige, Bundeslige, Lige 1 i Serije A.Ništa Portugalci, Holanđani, Belgijanci, Turci, Rusi…„Za mene je prvenstvo Poljske među šest najjačih u Evropi. Ima ovih prvih pet liga, odmah iza njih je Poljska. Na istom je novu kao Belgija. Ovde se igra defanzivno, Krakovija je najbolji dokaz toga. Niko ne mislim da može da dobije 3:0 ili 4:0. Najbitnije je da se ne izgubi. Napred ćemo nešto napraviti. Uživamo u pobedama od po 1:0“, uverva Jevhen Konopljanka koji je februara 2022. stigao iz Šahtjora.Dosad je odigrao 23 meča, postigao tri i namestio jedan gol, za ekipu koja se posle prvog kruga aktuelnog šampionata nalazi na osmoj poziciji tabele. Vodi Rakov, devet bodova ima više od Legije, pa se o takmičarskom naboju i neizvenosti baš i ne može govoriti. Ipak…„Sviđa mi se što je Ekstraklasa ujednačena. Neki timovi su na nivou Zorije, Vorskle ili Oleksandrije u Ukrajini, ima i onih boljih, poput Leha ili Rakova. Takmičenje je fizički zahtevno, sa dosta duela, discipline, jedino što sam morao da se naviknem na duge lopte, samo lete iznad moje glave s jednog kraja terena na drugi“.Mada, nije baš sve potaman za momka koji je u karijeru iskusio igranje u Nemačkoj i Španiji.„Na prvi pogled reklo bi se da samo trčimo i da čekamo da se meč završi bez golova. Ne… Pokušavamo da igramo, razmenjuemo pasove, međutim, kvalitet terena nam ne dozvoljava. Prošle zime, kad sam došao, nismo mogli da pokažemo sve što znamo baš zbog zaleđenih igrališta, kako kako su temeprature rasle, a tereni postajali bolji, tako su se i naša izdanja poboljšavala. U gornjem smo delu tabele, često smo opasni po gol rivala, ali od deset šansi iskoristimo samo jednu ili dve“. U dresu Šahrtjora protiv zagrebačkog Dinama (© Reuters)A otkud Jevhen u Krakoviji, kad je u mladosti nagoveštavao da je spreman za daleko veće domete.„Kad su me trener i predsednik pozvali i udelili mi niz komplimenata shvatio sam da nije poenta da odem negde gde će bi bankovni račun biti veći, već tamo gde cene moje vrednosti. Makar to bilo za džabe. Prihvatili su me kao legendu. Toliko su čelnici bili uverljivi u pregovorima da sam im u jednom trenutku rekao: „U redu, potpisaću za vas“.S obzirom da prisne odnose Ukrajine i Poljske bilo je donekle i očekivano da posle sukoba sa Rusijom Konopljanka pronađe angažman u komšiluku.„Poljaci su nam kao braća. Toliko ljubazni i sredačni da je milina boraviti ovde. Stekao sam utisak da je svaki treći stanovnik Krakova Ukrajinac, osećam se kao kod kuće“.Iako je iz Ukrajine želeo da ode i pre ratnog sukoba, zbog sumornog ambijenta.„Kad vidite na tribinama dva psa, jednu mačku i osam navijača, da li vam se igra fudbal? Meni – ne“. Nije uvek bilo tako.„Sećam se vremena u Dnjepru, kad je stadionu bio maltene krcat. Bez praznog mesta na tribinama. Mislili smo tad da je ceo grad došao da nas gleda i da ljudi svoje slobodno vreme troše na nas. Onda zapneš iz sve snage. Tako je sad u Poljskoj. Kapaciteti stadiona su ispunjeni. Pritom, to su svetski stadioni, moderni, sa pokretnim krovom“, dodao je Jevhen Konopljanka.