in

Trojka Đorđevića i MVP Danilović

Prošlo je tačno 30 godina od kada je Partizan osvojio titulu prvaka Evrope.

U sezoni ispunjenoj stalnim (ne)očekivanim izazovima sve je stalo u samo jednu sekundu.

Tog 16. aprila 1992. godine na trenutak je sve delovalo da je potpuno izgubljeno, a onda je Aleksandar Saša Đorđević postigao jednu od najčuvenijih trojki u istoriji košarke.

Partizan je imao +10 na poluvremenu, a pri rezultatu 68:68 Đofreza deluje kao da čeka da istekne vreme. Onda odjednom ulazi i postiže dvojku, onda je sudbina umešala prste.

U finalu Kupa evropskih šampiona u poslednjim sekundama Slaviša Koprivica dodaje loptu do Đorđevića, a on, kao i onako kako je to vežbao godinama (doduše na treninzima ili basketima), pogodio istorijsku trojku.

Eksplodirala je čitava hala u Istanbulu, mnogi nisu mogli da veruju šta su upravo videli. Istoriju!

Komentator Dragan Nikitović poručio je nakon muka.

“Izvinite što sam zaćutao na trenutak. Ovo u karijeri nisam doživeo”, ćutali su mnogi širom Srbije na trenutak, a onda je krenula fešta.

Partizan je te sezone odigrao 20 od 21 meča van Beograda, a na jedinom meču u prestonici Srbije karte su bile preskupe, pa je tek dve ili dve i po hiljade navijača došlo da ih podrži. Ipak, u Fuenlabradi su imali frenetičnu podršku, a Milenko Savović je savršeno izabrao mesto gde Partizan treba da igra “domaće” mečeve. Od tada i pred finale se pričalo “Huventud je iz Španije, ali je Partizan iz Fuenlabrade”. Upravo tako su bili prihvaćeni.

Partizan je prošao u četvrtfinale kao četvrti tim grupe, pa ga je tu sačekao najteži mogući zadatak. Knor iz Bolonje je bio košarkaška sila Evrope tih godina, ali je Partizan uspeo da slavi sa 2:1 u pobedama, a nakon majstorice u Bolonji Obradović je dobio jedan poziv.

“Sećam se, Profa nikada do finala nije putovao sa nama. Gleda utakmicu na televiziji i onda me odmah posle utakmice zove da pričamo. Ja poleteo, srećan kako smo igrali, a on mi kaže – dobro, Žele, to je lepo, a da li si zapamtio onaj trenutak iz trećeg minuta? Gledaj to šire, nije samo jedna utakmica ili jedna lopta. I tako me odmah spusti na zemlju”, ispričao je Obradović za “Nedeljnik” kakvu je podršku imao od Aleksandra Nikolića, čovek koji je stvorio plejadu domaćih stručnjaka.

Partizan je imao ubedljivo najmlađi tim te sezone koji su predvodili Đorđević i Predrag Danilović, a prosek godina bio je tek 21,7. Želimir Željko Obradović je sa 31 godinom (nezvanični klupski rekord kao najmlađi trener drži Vujošević sa 27) već uspeo da se prvi put popne na krov Evrope. Stalno je uz njega bio profesor Aleksandar Nikolić, koji mu je davao savete u svakom trenutku.

Danilović je proglašen za MVP završnog turnira, ali je zbog pete lične greške morao na klupu nekoliko minuta pre kraja finala.

„Bio je poput strune pred pucanje. A kada je prošla Saletova trojka, uleteo je na teren, skočio mu sa leđa i zagrlio ga najčvršće na svetu. Njihove izraze lica, dok smo i mi ostali pritrčavali, nikada neću zaboraviti. To mi je slika do kraja života. I ništa tu ne bi bilo čudno, radovanje kao radovanje, da njih dvojica nisu govorili celu tu sezonu. Zato su besprekorno „govorili“ na terenu. Pored evropske titule, osvojili smo prvenstvo SR Jugoslavije, uz samo dva poraza (Rabotnički u produžecima i Bosna), kao i Kup”, rekao je Mlađan Šilobad za “Sportklub”.

Da sve bude utoliko neverovatnije Đorđević i Danilović nisu pričali već neko vreme u Partizanu, a ipak su se grlili kao braća kada su podigli trofej.

Partizanov put do fajnal-fora

Solnok – Partizan 65:92, 72:89.

Grupna faza: Komodor Helder – Partizan 75:81 (77:111 prvi meč), Partizan – RMP Mehelen 87:67 (72:86), Partizan – Filips 86:70 (94:89), Huventud – Partizan 79:76 (75:76), Bajer 04 – Partizan 80:73 (69:93), Partizan – Estudijantes 75:79 (72:75), Aris – Partizan 75:83 (65:99).

Četvrtfinale: Partizan – Knor Virtus Bolonja 78:65, Knor – Partizan 61:60, Knor – Partizan 65:69.

Fajnal-for 1992. godine

Polufinale

Partizan – Filips 82:75 (31:35)

Partizan: Danilović 22, Đorđević 21, Koprivica 14, Šilobad 10, Nakić 5, Rebrača 4, Dragutinović 4, Stevanović 2, Šarić, Lončar. Trener: Željko Obradović.

Filips: Doukins 21, Rodžers 19, Riva 14, Pitis 10, Pesina 4, Monteki 4, Ambrasa 3, Alberti, Blazi, Baldi. Trener: Majk D Antoni.

Finale

Partizan – Huventud 71:70 (40:34)

Dvorana: „Abdi Ipekči“. Gledalaca: 9.500. Sudije: Ruven Virovnik (Izrael) i Filip Leman (Francuska).

Partizan: Đorđević 24 (7-2 za dva, 7-5 za tri, 2 sk, 3 as), Danilović 25 (12-7 za dva, 4-2 za tri, 5sk, 3 bl, 2 uk.lop), Nakić 5 (5-1 za dva, 4-1 za tri, 1 sk), Stevanović 6 (4sk), Koprivica 4 (4sk), Rebrača (3sk), Šilobad 4 (3sk), Lončar 2, Dragutinović 2, Šarić, Perović, Mihajlovski, Sinđelić. Trener: Željko Obradović.

Huventud: R. Đofresa 8, Viljakampa 13 (4sk, 4 ukr.lop), Presli 20 (9sk), Tompson 5 (8sk), Morales 6 (9sk), T. Đofresa 18 (6sk, 3 ukr.lop), Pardo, Ruf. Trener: Lolo Sains.

BONUS VIDEO Željko Obradović i navijači posle meča sa Huventudom

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Twitter, Instagram