in

Davni san ostao nedosanjan, mogu li crno-beli da se oporave od Burse

Da je najteže pobediti već unapred dobijene utakmice najbolje su na svojoj koži osetili košarkaši Partizana, koji su, iako veliki favoriti, eliminisani već u prvom plej-of meču Evrokupa.

Bursa je došla u Arenu kao autsajder, odigrala verovatno najbolji meč u sezoni i pomalo srećno, ali i zhavaljujući greškama crno-belih u završnici meča, došla do istorijskog trijumfa.

A sve je bilo na strani crno-belih pre duela sa turskim predstavnikom.

Dobrim igrama u ligaškom delu takmičenja Partizan se izborio da bar prva dva meča plej-ofa igra pred domaćim navijačima, koji su u Areni napravili nezaboravni ambijent.

Protivnik je bio, činilo se, po meri, ekipa koja može da pomrsi račune favoritima, ali ekipa koju pretendent na najviši plasman mora da pobedi, makar i na mišiće.

Na strani crno-belih, odnosno na njihovoj klupi, sedeo je najbolji evropski trener, koji, istina, nema previše iskustva vođenja ekipa u Evrokupu, ali u svojoj vitrini ima devet titula šampiona Evrope.

Međutim, kao da je atmosfera u Areni stvorila veći pritisak domaćoj ekipi, nego gostima koji nisu imali šta da izgube, a što je potvrdio i trener Burse Dušan Alimpijević.

U vrlo ravnopravnom meču, crno-beli su uspeli da stignu prednost rivala u poslednjoj deonici i kad je delovalo da se sve namestilo, odnosno da Partizan krstari ka pobedi, vratile su se neke stare boljke potcenjivanja protivnika, pravljenja početničkih grešaka, dozvoljavanja lakih poena ekipi koja je u nokdaunu.

Bursa je nekako izvukla produžetak, a u dodatnih pet minuta bilo je očigledno da su crno-beli ošamućeni, dok je protivnik nastavio u istom ritmu osokoljen neočekivanom prilikom da ostvari veliki trijumf.

Bacili smo godinu dana, rekao je Obradović na konferenciji na novinare posle meča, a njegov izraz lica jasno je odražavalo pojavu čoveka koji je ne samo razočaran i nezadovoljan rezultatom, već je potpuno šokiran onime što su njegovi igrači dozvolili protivniku u poslednjih pet-šest minuta utakmice.

I zaista tako izgleda. Posle 2019/20, u kojoj je Partizanu zbog prekida uzrokovanim koronavirusom uskraćeno pravo da se bore za sve trofeje, a igre i rezultati su opravdavali veru navijača, protraćena je još jedna godina u kojoj su crno-beli mogli da naprave veliki uspeh.

Crno-beli su izgubili priliku da se bore za jedini trofej koji nedostaje u kjlupskim vitrinama, a sada će najteži posao Željkovog stručnog štaba biti kako da pomognu igračima da se izdignu iz situacije i preusmere misli na borbu za trofeje u preostala dva takmičenja.

Kako god to zvučalo, šokantni poraz može biti i dobra stvar za crno-bele.

Upravo su ovo situacije u kojima se jasno može iskristalisati ko od igrača ima kvalitet za najveće domete, a ko će sebi dozvoliti da mu jedan poraz, ma koliko bolan bio, “odseče ruke”.

Nije uvek lako, ali je uvek lepo navijati za Partizan, reči su čuvenog Duška Radovića, a jedini način da se crno-beli izvuku iz ove situacije je da pojačaju treninge i napadnu titule u ABA i KLS ligi.

Crno-bele prvo očekuje plej-of Jadranske lige, gde će protivnika u polufinalu saznati tek posle baraža.

Ukoliko uspešno prebrode tu prepreku, u finalu regionalnog takmičenja ih čeka najverovatnije Crvena zvezda, a igrači Partizana pokušaće da osvoje ABA trofej prvi put od 2013. godine.

Za kraj sezone ostalo je da se odigraju mečevi nacionalnog šampionata, koji već odavno nemaju ozbiljan takmičarski karakter, već služe timovima, pre svih Partizanu i Crvenoj zvezdi, za popunjavanje praznih mesta u klupskim vitrinama.

“Jedan davni san”, kako glase reči navijačke pesme, ostao je nedosanjan. Sada je vreme za povratak u realnost.