in

Nemoć Partizana i kukavičluk Zvezde oteli nam dva sata života

Očekivali smo derbi koji će odlučiti šampiona. Tehnički ga možda i jeste odlučio, ali ne i na način na koji smo toi očekivali. Bilo je borbe, nije da nije, osetali se povremeno i strast. Ali, generalno, fudbal je bio za “dva na jedan”. Poklonjena ocena. Jedva prelazna. Prelazna tek zbog borbe…

Crvena zvezda i Partizan odigrali 0:0 u meču za glavobolju i večni zaborav. Velika se pompa dizala pred 167. večiti derbi, davno je 16. april ubeležen u kalendar kao dan kada će se igrati „utakmica nad utakmicama“ koja će rešiti pitanje šampiona.

Posle brojnih najava, isčekivanja, ratova saopštenjima, brojnih optužbi, dobili smo jedno veliko ruglo utakmice. Rezultat 0:0, igra apsolutna nula, osećaj posle meča kao da nam je neko brutalno oteo dva sta života.

Osim velike borbenosti i želje fudbalera i raskošne pirotehnike sa tribina, nismo mogli da vidimo apsolutno ništa u meču koji je trebalo da bude najveći praznik srpskog fudbala. Već posle 10 minuta je bilo jasno u kom će se pravcu meč kretati. Što bi rekli “Nadrealisti”, pravi prvenstveni “hrkljuš”.

Tri gruba starta za žuti karton koji inače sjajni sudija Jovanović nije pokazao kako ne bi podizao tenzije, odredili su ritam utakmice. Žestoki dueli, oštri startovi, mnogo grešaka i pogrešnih dodavanja i očajnih pokušaja šuteva, čitav su siže ovog meča. Videli smo ukupno sedam udaraca ka gol i četiri u okvir gola u zbiru.

Foto: Srđan Stevanović/Starsport

Partizan je bio nešto konkretniji i imao jedinu pravu šansu na utakmici koja je došla kao posledica greške Sanogoa i upornosti Meniga. Međutim, talentovani Terzić je iz sjajne pozicije šutirao katastrofalno i ispostaviće se promašio pobedu, a možda i titulu. Jednom je Menig solidno testirao Borjana i to je bilo sve što će ostati u sećanju sa ove utakmice. Poređenja radi, u prethodnom derbiju smo videli dva gola, 14 udaraca i još par prilika, dok je u prvom derbiju u sezoni viđeno 22 udarca, odličan fudbal, mnogo šansi i poteza koji će se pamtiti.

Umesto da poslednji derbi bude kulminacija, doživeli smo antiklimaks. Crvena zvezda je u meč ušla sa oreolom velikog favorita i ekipe u sjajnoj formi. Nakon dominacije u prethodnom derbiju, očekivalo se da će crveno-beli izaći autoritativno sa željom da pobedom završe svaku priču o borbi za titulu. Ispostavilo se da je Stanković želeo da bude pragmatičan i da defanzivom i čuvanjem rezultata, zatvori meč, sačuva prednost i eventualno posle neke greške dođe do pobede.

Takva taktika potpuno je legitimna, ali način na koji je Zvezda igrala, kako su izgledali njeni najbolji igrači, moglo je uz malo boljeg i hrabrijeg rivala sve da pretvori u fijasko. Da je Terzić pogodio okvir gola u onoj šansi i poslao loptu u praznu mrežu, Zvezdi bi se ziheraški pristup i kukavičluk vratio kao bumerang. Partizan sa druge strane to nije bio u stanju da kazni. Niti je imao kvalitet, niti dovoljno hrabrosti da krene napred i dotuče grogiranu Zvezdu.

Čudno je bilo vođenje utakmice Aleksandra Stanojevića, najblaže rečeno. U meču u kojem je njegov tim imao imperativ pobede kako bi do kraja imao sve u svojim rukama, izmene koje je pravio nisu imale nikakve logike. Možda Natho nije bio spreman za ceo meč ovakvog intenziteta, ali uvođenje na tri minuta pred kraj najboljeg kreatora u trenutku kada ti ništa ne funkcioniše, potpuno je besmisleno.

Još bizarnija je dvostruka izmena u nadoknadi sa kojom se troši vreme koje nije saveznik Partizana.

Dva zadnja vezna i nije bio tako loš izbor uzevši u obzir iskustvo sa prethodnog meča, ali defanzivna postavka, vođenje računa o svom golu kao da se brani rezultat i šanse tek posle greške rivala, učinak su tima koji je navodno igrao na sve ili ništa i išao na pobedu. Umesto spektakla, na kraju smo dobili jedan od najgorih derbija u novijoj istoriji. A bilo ih je nekoliko baš loših.

BONUS VIDEO Policija pustila navijače, krenuo stampedo ka Marakani pred derbi

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook, Twitter, Instagram