in

Kostića izigrali, a biće 13. Srbin u evropskom finalu u 21. veku

Filip Kostić je prešao veliki put u prethodnih godinu dana.

Posle transfer sage i želje da ode iz Ajntrahta, što se nije desilo zbog pogrešne mejl adrese, došao je do finala Lige Evrope i ispisao jednu od najlepših fudbalskih priča ove sezone.

Korak po korak je frankfurtski tim išao u drugom po jačini evropskom takmičenju i niko ih nije svrstavao u uži krug favorita sve dok Kostić nije razmontirao Barselonu na „Kamp Nouu“ golom i asistencijom, a potom je pao i Vest Hem, i odjednom se Ajtnraht našao u borbi za trofej. I to kao favorit.

Tamo ih čeka Glazgov Rendžers, tim koji se pokazao kao ubica favorita, ali je jedna stvar sigurna.

Kostić će kada istrči 18. maja na teren stadiona „Sančez Pishuan“ postati 13. Srbin u ovom veku koji će igrati neko evropsko finale u klupskom fudbalu.

Šanse se mere promilima i više je u domenu naučne fantastike, ali bi odabrano društvo mogao da uveća i Luka Jović ukoliko u dresu Real Madrida zaigra protiv Liverpula u Parizu. Pre Kostića, četvorica fudbalera su imala priliku da igraju finale Lige šampiona, dok su osmorica bila u finalu Lige Evrope.

Nemanja Vidić i Dejan Stanković uspeli su da postanu prvaci Evrope. Vidić je rekorder sa tri finala, ali nakon što je u prvom osvojio titulu sa Mančester junajtedom u Moskvi, posle čuvene penal serije i klizanja Džona Terija u dresu Čelsija, naredna dva je gubio.

Dejan Stanković je u svom jedinom finalu u čuvenoj sezoni kada je Inter predvodio Žoze Murinjo, postao šampion Evrope pobedom od 2:0 protiv Bajerna 2010. godine.

Preostala dvojica se nisu radovala. Miroslav Đukić je u dresu Valensije ušao sa klupe 2001. godine kada je njegov tim poražen na penale od Bajerna, dok je od istog rivala izgubio i Neven Subotić u finalu 2013. godine kada je u dresu Borusije Dortmund sa 2:1 poražen od moćne mašinerije Jupa Hajnkesa.

Malo je falilo da u finalima Lige šampiona gledamo još jednog igrača. Branislav Ivanović je zbog korone propustio finale Čelsija kada je na penale pobedio Bajern 2012. godine.

Kada je u pitanju Liga Evrope, koji se ranije zvao Kup UEFA, prvi je do finala stigao Ivan Tomić u dresu Alavesa, ali je posle velikog spektakla njegov tim poražen u produžecima sa 5:4 od Liverpula. Titulu je osvojio Miloš Krasić sa CSKA 2005. godine, što je potom pošlo za rukom i Ivici Dragutinoviću dve godine kasnije u dresu Sevilje. U društvo osvajača ušao je i Igor Duljaj u ekipi Šahtjora 2009. godine, kada je u poraženom timu Verdera igrao Duško Tošić, ali nije dobio priliku da zaigra u porazu od 2:1 posle produžetka.

Nemanja Matić je sa Benfikom izgubio finale Lige Evrope 2013. godine od Čelsija Branislava Ivanovića, a obojica su odigrala ceo meč koji je završen 2:1 za engleski tim.

U narednim godinama sa Benfikom su trofej osvajali i Miralem Sulejmani 2014, Filip Đurićić 2015, te Nemanja Gudelj sa Benfikom 2020, ali Đuričić nije video terena u pobedi nad Benfikom posle penala. Poslednju priliku je propustio Nemanja Matić koji je prethodne sezone bio u kombinaciji u Mančester junajtedu, ali je poraz svog tima na penale od Viljareala posmatrao sa klupe.

BONUS VIDEO Aleksandar Mitrović pisao istoriju, 42. i 43. gol u sezoni

 

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook, Twitter, Instagram